Grac od 9 eur
Listam fb iz dosade. Nailazim na konkurs naše zajedničko putovanje – „Širimo ljubav“ , postavljam neku fotografiju bez ikakvih očekivanja.
Dobijam poruku da je upravo moja fotografija osvojila dve povratne karte na liniji Beograd-Grac-Beograd, i istog trenutka sledi organizacija smeštaja i obilaska. Planiran odlazak u sredu i povratak u petak sa Arrivom, sasvim dovoljno da pobegnemo od užurbane sredine i prepustimo se čarima grada na Muri, drugog grada po veličini u Austriji, glavnim gradom pokrajne Štajerske. Grac.
Koferi u ruke i krećemo.
Peron 19, Beogradska autobuska stanica, polazak u 21:00h, čeka nas naš autobus i ljubazni vozači, poznajem ih, raduju se što putujem sa njima. Preuzimaju prtljag, evidentiraju naše karte, smestili smo se i avantura može da počne. Polazak tačno u 21h. Vožnja do granice otprilike jedan sat. Nije bilo gužve na putu tako da smo brzo prešli granični prelaz Batrovci, zatim Bajakovo i nastavili put kroz Hrvatsku. Noćna vožnja, dovoljno vremena da odmorimo do sledećeg graničnog prelaza. S obzirom da redovna linija do Graca i Linca ide preko Ptuja i Maribora, idemo na granični prijelaz Macelj i Gruškovje, standardna granična procedura koja traje za nijansu duže nego što bismo mi voleli ali taman da se protegnemo jer nas do Graca deli još 120 km. Nakon prelaska granice nastavljamo do naše prve usputne stanice, Ptuj. Prelazimo most preko Drave, lagano sviće i u daljini se vidi osvetljen dvorac u najstarijem slovenskom gradu. Grad koji je svoj procvat doživeo za vreme Rimljana, koji pored Termi Ptuj na desnoj obali Drave, turiste privlači interesantnom arhitekturom gradskog jezgra, Gradska kuća, spomenik Orfej, Dravski toranj, jedan od retkih gradova Evrope koji čuva svetilišta posvećena bogu Mitri.
30 km do sledećeg grada, Maribora. Na stanici u Mariboru pravimo kratku pauzu, eto prilike da pozdravim kolege iz Arriva Slovenija. Osećaj kao kod kuće, na sve strane „naši“ autobusi i kolege. Drugi grad po veličini u Sloveniji, preko 100.000 stanovnika, grad najstarije vinove loze na svetu, koja u svoju Kuću stare vinove loze privlači mnoštvo turista iz najudaljenijih delova sveta. 2012. je poneo titulu Evropske prestonice kulture. Kolege su nam poželele srećan put i nastavljamo dalje.
Dolazimo u Grac u jutarnjim satima. Pozdravljamo naše vozače koji nastavljaju put do Linca i sa autobuske stanice odlazimo pravo u hotel kako bismo ostavili naš prtljag. Izabrali smo hotel koji je blizu autobuske stanice a blizu i do centra, pešaka 15 minuta, tramvajem 3 stanice. Okvirne cene hotela u Gracu su 30€ do 40€ po osobi, naravno ima i skupljih a i povoljnijih apartmana ali za svaku preporuku je hotel u centru 3*. Ponude su uglavnom bez doručka, doplata po osobi je 10€, mada u supermarketu ili pekari možete pojesti lep sendvič ili ukusno pecivo.
I avantura počinje. Ulicom Annenstraße dolazimo do čuvenog Kunsthausa, kuće umetnosti, impozantne građevine 21. veka. Sagrađena 2003. godine kada je Grac proglašen Evropskom prestonicom kulture. Spoljnim izgledom podseća na veliko stakleno srce. Njen izgled odudara od okolnih zgrada starijeg stila arhitekture ali ipak daje poseban pečat gradu. Interesantno je da se tu nalazi još jedna neobična građevina, mada ne tako primetna kao Kunsthaus, Eisernes haus (gvozdena kuća), prva zgrada od livenog gvožđa u Evropi.
Prelazimo Muru na kojoj se nazi još jedno obeležje 21. veka, Murinsel, delo arhitekte iz Njujorka, veštačko ostrvo u obliku velike školjke, dužine 47m. Ostrvo na kome se nalazi kafić, amfiteatar, igraonica, povezano je levom i desnom obalom pešačkim mostovima. A naš pogled dalje prekriva brdo Schloßberg. Moćna, dolomitna stena koja se izdiže 123 m iznad Graca, brdo naseljeno još u 8. veku pne. Prvi pisani tragovi su iz 1255. godine koji govore da je napravljen dvorac Gradec po kojem je grad dobio ime. Kasnije je tvrđava preuređena u gotički, zatim u renesansni stil. Tvrđava koju ni Napoleon nije mogao osvojiti ulazi u Ginisovu knjigu rekorda kao najjača tvđava svih vremena. Mi je ipak moramo osvojiti i postoje tri opcije kako doći do vrha, stepenice, koje smo odmah izostavili za smer naviše, lift i žičara. Biramo žičaru, Schlossbergbahn, ali ostavljamo za koji sekund kasnije jer dolazimo do glavnog gradskog trga, Hauptplaz. Izgrađen još u srednjem veku i od tada je središte života u Gracu. Trgom dominira Rathhaus, gradska kuća i fontana posvećena nadvojvodi Johanu, ili kako su ga zvali, Štajerskom princu, delo je Franca Poningera. Predstavlja statuu princa u veličini većoj nego prirodnoj, sa 4 statue žene, odnosno simboliše 4 reke: Muru, Dravu, Ens i San. Istorija gradske kuće prikazuje rast drugog najvećeg austrijskog grada. Oko 1550. godine gradska administracija preselila se u skromnu renesansnu kućicu na Hauptplazu, koja je ujedno bila i zatvor. Zgrada je 1803. godine zamenjena novom i većom zgradom, a pošto se grad širio i rastao je broj stanovnika, izgrađena je sadašnja, koja je završena 1893. godine.
Nas je do glavnog trga doveo miris kobasica jer na samom trgu postoje barake sa hranom, štand broj 5 je bio naš, i za 3,5 eur možete dobiti kobasice sa sirom, kao u Pragu ili Beču a ispred štanda na barskim stolovima možete ručati i nastaviti dalje.
Na raskrsnici ulica Sackstraße, Murgasse i Sporgasse nalazi se kuća Lueg, još jedno obeležje Graca. Ime kuće Lueg može se prevesti kao viri iza ugla – kuća na uglu. Stoji u samom centru grada, nultoj tački, na glavnom trgu. Prelepo osvetljena noću. Kažu da je u prizemlju najskuplji lokal u Gracu, Swarovski.
Vreme je bilo predivno, sunce, oblaci kao pufnice, sa punim stomacima, idealno za obilazak Schloßberga. Do početne stanice žičare idemo ulicom Sackstraße, prolazimo pored gradskog muzeja, kuće u kojoj je rođen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand i malog trga Schloßbergplatz, odakle vode stepenice do sata na brdu ili lift. U nastavku ulice je početna stanica žičare. Cena karte za vožnju žičarom je 2,4€ po osobi. Vožnja traje par minuta, a osećaj je kao da ste u luna parku, obavezno sedite napred kako biste imali lepu panoramu Graca pred vama, napravićete fotografije koje ostavljaju bez daha. Sezona za turiste u Gracu je tokom leta, u martu je još uvek mirno, nema gužve.
Izlazimo iz kabine i na platou ispred uživamo u predivnom pogledu na Grac. To je tek početak, ne znamo šta nas čeka ali uz laganu šetnju nastavljamo obilazak tvrđave. Prolazimo pored osmougaonog zvonika koji je visok 34 m, ima treće po veličini zvono u Štajerskoj, zvono teško 4632 kg. Nažalost nismo čuli kako zvoni jer se tu nismo našli u 7, 12 ili 19 časova a dnevno se čuje ukupno 101 udarac. Nastavljamo dalje prema topovskoj kolibi u kojoj se danas nalaze replike topova koji su služili kao upozorenje od neprijatelja i požara. Interesantna tabla na ogradi kolibe privlači pažnju, udaljenost Graca od gradova Evrope a i šire. Prolazimo pored zidina bastiona debljine 6m, visine 20m i pravimo nezaboravne fotografije pored Turskog bunara čija je dubina čak 94m.
Malo predaha kod Kineskog paviljona i uživamo u pogledu koji sledi, Uhrturm, Sahat kula ili Toranj sa satom, najveća znamenitost Graca i jedna od najstarijih gradskih građevina. Toranj se spominje već 1265. godine. Tek kasnije nadograđena je drvena galerija i 1712. godine sat, podseća na sat na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pogled za pamćenje, imate utisak kao da ste osvojili Grac. Pored kule nalazi se lift, stepenice i kafić modernijeg izgleda, ne uklapa se po eksterijeru ali možemo to zanemariti ukoliko poručite toplu čokoladu jer je najlepša ona sa rumom. Posle kratke pauze odlučili smo se za povratak stepenicama. Deluje naporno ali zaista nije.
Vraćamo se na gradski trg i odlazimo do turističkog centra. Odlične savete, vezane za prevoz, obilaske, muzeje, galerije, predstave, možete dobiti od ljubaznog osoblja turističkih centara. Raspitali smo se o Muzeju oružja koji ćemo posetiti sutradan i saznali da je prevoz u samom centru od Kunsthausa do Jakominiplatza besplatan. Obilazak grada nastavljamo sutra, imaćemo dovoljno vremena jer naš autobus iz Graca polazi u 19h. Imaćemo dovoljno vremena da posetimo Muzej oružja, Katedralu, spiralne stepenice i najstariju poslastičarnicu Graca.
Kao i u Beču, i u Gracu ima ljudi sa naših prostora. Tako nas je ljubazno dočekala na recepciji hotela devojka iz Bosne i Hercegovine, u kafiću momak iz Slovenije a u pabu ljudi iz Srbije. Noćni život u Gracu je mirniji, kao i u drugim evropskim gradovima. Ulice su prazne, radnje zatvorene ali po koji kafić, restoran, pub, radi. Odlučili smo da posetimo pub Continuum i tamo upoznali divne ljude iz Srbije, tri prijatelja koji uživaju i rade u Gracu. Posle lepog druženja odlazimo u hotel gde nas čeka interesantan prizor – čak ni recepcija ne radi, a u hotel možete ući samo uz pomoć ključa, odnosno kartice vaše sobe.
Novi dan, spremni smo za nove avanture. Napuštamo sobu ranije jer je check out do 10h. Prošetali smo do Kuće umetnosti i nastavili tramvajem, preko Jakominiplatza još jednu stanicu do gradske pijace. Iza zgrade Opere nalazi se gradska pijaca, odnosno Kaiser Josef Platz. Poljoprivrednici Štajerske svakog jutra, osim nedelje, pre 6 sati postavljaju svoje proizvode na velikoj otvorenoj pijaci. Kažu da se najbolje prirodno ulje od bundevinih semenki može naći upravo ovde. Pijaca je dobila ime po malom trgu na kome se nalazi, Kaiser Josef Platz u XIX veku u čast cara koji je dozvolio versku slobodu protestantima. Međutim, današnji stanovnici Graca ovaj trg vezuju za kulinarske užitke jer se ovde na trgu, pijaci mogu pronaći tipični štajerski specijaliteti (suncokreti, voće, povrće, sadnice, cveće, slanina, dimljene kobasice, domaći kolači, hleb i ukusnu pršutu, sir i ulje semena bundeve).
Tramvajem dolazimo do glavnog trga jer je obilazak Muzeja oružja zakazan za 12:30h. Van sezone, u zimskom periodu u muzeju su organizovani obilasci, kustos je sa grupom i vodi turu u trajanju od sat vremena na Engleskom jeziku, dok je u turističkoj sezoni ulaz individualan, od utorka do nedelje uz brošure ili audio vodič. Smešten je u zgradi Landhaus, najznačajnijem primerku renesansne građevine srednje Evrope. Prelepi dodir severne Italije, replika venecijanskih palata. Danas je ovde sedište parlamenta provincije Štajerske. U delu zgrade zvanom Zeughaus je najveći svetski istorijski arsenal oružja. Zbirka štajerske oružarnice sadrži oružje i oklope od 15. do 18. veka. Na prelazu iz 17. veka broj oružja i oklopa narastao je na oko 190000 predmeta. Danas se u Štajerskoj oružarnici nalazi 32.000 predmeta: oklopa, vatrenog oružja i topova, štapovi i oruđe, kalupi za metke i posude u prahu koje se čuvaju na četiri sprata sa više od 2000 kvadratnih metara izložbenog prostora.
Nakon obilaska muzeja vraćamo se do zgrade Opere. Prostor u kome se izvodila prva opera u Gracu bila je za te potrebe prilagođena postaja za konje na imanju dinastije Habzburg još tokom života Marije Terezije. Narodno pozorište koje je izgrađeno 1776. godine bilo je mesto gde su izvedena neka Mocartova dela. Kako je grad počeo da se širi i dobija na važnosti, tako su se pojavili planovi za novu zgradu koja će biti dostojna funkcije novog doma nemačke umetnosti. Prvi planovi objavljeni su 1887. godine. Današnji izgled zgrade delo je bečkih arhitekata Ferdinanda Felnera i Hermana Helmera a fasada je u neo baroknom stilu.
Prvo izvođenje Opere u ovoj zgradi bilo je 16.09.1899. godine, opera Vilijam Tel od Šilera, a nekoliko dana kasnije izvedeno je Vagnerovo delo Leongrin.
Nastavljamo ka ulici Burggasse koja vodi do Katedrale, mauzoleja Ferdinanda II i Gradskog dvorca. Blaga uzbrdica, ne znamo šta nas čeka iza ugla. Od kuća koje se nižu jedna pored druge ne možemo izdaleka videti katedralu i mauzolej i njihovu veličinu u svakom smislu te reči. Međutim, skučenost prostora ne umanjuje grandioznu veličinu građevina, simbola grada. Iako nije u samom centru, iako je plato ispred katedrale mali, gotika u društvu baroka ostavlja bez daha.
Katedrala podseća na vreme kada je Grac bio carski grad. Car Ferdinand III je podigao Katedralu zajedno sa svojom rezidencijom u ovom gradu. Njena izgradnja započeta je u isto vreme kada i carski dvor i lokalna crkva u kasno gotičkom stilu. Zidovi katedrale su svojevremeno bili oslikani. Međutim danas, nakon svih renoviranja u 17. i 18. veku, sačuvana je samo freska koja pokazuje godinu dana horora koje su preživeli stanovnici Graca, 1480 godine. Freska predstavlja moljenje gospodu za oproštaj i pomirenje. Jezuiti koji su držali crkvu 200 godina pretvorili su je u prelepu baroknu crkvu krajem 17. i početkom 18. veka. Od kraja 18. veka sedište je biskupa i glavna crkva svih katolika u Štajerskoj. Orgulje su postavljene 1978. godine i imaju čak 5354 cevki. U crkvi se posle višegodišnje restauracije u Beču nalazi slika Konrada Laiba, Raspeće koje zbog svog kvaliteta i veličine predstavlja najlepše delo kasne gotike u nemačkom govornom području.
Tik uz Katedralu nalazi se i Mauzolej Ferdinanda II. Ferdinand je 1614. godine platio italijanskog dvorskog slikara i arhitektu da podignu mauzolej i crkvu Svete Katarine. Mauzolej uskoro postaje jedna od najvažnijih zgrada ranog 17. veka u Austriji. Ovalna kupola iznad kripte je prva te vrste koja je podignuta van Italije. Fasada Svete Katarine sastavljena je od sitnih detalja i predstavlja predvorje u Renesansu i Barok. Na vrhu mauzoleja je statua Svete Katarine Aleksandrijske koja gleda na Jezuitski koledž, gde je 1585. godine osnovan Univerzitet. Kada je 1619. Ferdinand izabran za cara i svoj dvor preselio u Beč, staje se sa izgradnjom i posle smrti sahranjen je u tada nedovršenoj grobnici. Međutim njegov unuk, Car Leopold I, plaća mladog arhitektu iz Graca da završi grobnicu a ovaj umetnik će postati omiljeni dvorski barokni arhitekta, Johann Bernhard Fischer von Erlach.
Iza Katedrale i Mauzoleja nalazi se Dvorac i još jedno čudo arhitekture koje morate videti, dvostruke spiralne stepenice, delo nepoznatog autora.
Najlepšom ulicom Graca, Sporgasse, dolazimo do Hauptplaza i krećemo se ulicom Herrengasse. Glavna ulica koja se nastavljam na trg, pešačka zona i tramvajske šine, zgrade u raznim arhitektonskim stilovima. Nordsee, Sachercaffer, sa čuvenom Sacher tortom, Dunken dounats i bezbroj kafića i lokala koji se nalaze u prizemlju zgrada koje ponosno stoje i dominiraju glavnom ulicom.
Nakon obilaska grada, odlazimo do već pomenutog Jakominniplatza, mesta gde se ukrštaju sve tramvajske i autobuske linije. Preporuka za sve koji ne žele ručati u skupljim restoranima u samom centru, već na nekom od kioska pojesti lepo pecivo, sendviče, kinesku hranu ili posetiti neki od restorana brze i povoljnije hrane poput McDonalds-a, Subway, Burger King.
Došlo je vreme da se pripremimo za polazak i pre nego što ćemo otići do hotela po prtljag, posetili smo veliku knjižaru Moser na kraju ulice Herengasse i u bašti kafića pored knjižare uživali u poslednjem pogledu na Grac.
Autobus kreće u 19h, odlazimo do hotela tramvajem i do autobuske stanice nas deli još 5 minuta pešaka. Na stanici smo koji minut ranije a autobus je bio i više nego tačan. Do kuće nas deli 580km, odlična kilometraža za spavanje u udobnom autobusu. Vožnja do Beograda na već poznatom putu. Usputne stanice Maribor i Ptuj, kratke pauze i granični prelazi. Nakon što smo sabrali utiske i pogledali fotografije koje smo napravili, zaspali smo. U Beograd stižemo odmorni, puni utisaka.
Moj prvi susret sa Gracom bio je još, ako me sećanje dobro služi, 2010. godine. Posetili smo Grac na jedan dan. Još tada sam bila imresionirana skladom, tačnošću ali i malo hladnijim tonom stanovnika Graca. Poželela sam da ponovo dođem, ali da iz jednog drugačijeg ugla sagledam grad.
Želja se ispunila zahvaljujući mojoj Arrivi i kolegama koji su me baš lepo obradovali i uputili na obilazak grada.
Moj utisak se promenio kada je u pitanju toplina ljudi koji ovde žive, ljubaznost i srdačnost, promena na bolje. Želim da se vratim ponovo. Da prošetam ulicama koje nisam videla, da osetim čist vazduh gradskog parka, da pojedem Sacher tortu i u Gracu.
Ukoliko želite da uživate, moj predlog vama je Grac. Iskoristite mogućnost autobuske linije koju Arriva ima do Graca i to sa novim cenama karata za online kupovinu koje kreću već od 9 eur, rezervišete hotel na jednu noć i imaćete sasvim dovoljno vremena za obilazak i uživanje. Uz dobru organizaciju, dovoljan je i jedan dan. Izlet bez noćenja takođe je odličan izbor za promenu od svakodnevnih aktivnosti a upravo takvu ponudu ima turistička agencija Arriva Litas.
Ovaj grad svojim skladnim i mirnim tempom podseća nas da nekada moramo malo usporiti i uživati u svakom trenutku. Ja sam svoju misiju ispunila, osvojila Schloßberg, otišla ponovo u Grac, red je na vas. A kako kažu, pazi šta želiš, možda se i ostvari.